Znam da će me sad pola ženskog čeljadeta zamrzit, a drugoj polovici i prije nisam bil prije Metju Mekkonehija na listi spolnoavanturnoprihvatljivijih, a i tak živom u većem celibatu neg pol Kaptola tak da mi je svejedno, a plus kaj sam dobil zadatak reć kaj imam na temu o kojoj ću reć kaj imam.
Naime, nekidan su puni portali bili slika jedne lepe žene koja se je stesala tak da izgleda ljepše neg pol ovih plastičnjača koje se naslikavaju po zahodskim špiglima ili plažama bliskog istoka nakon gangbanga za gram beloga, pod geslom „Daš gram, stavim te na Instagram“ i to s ekipom koja ima dva karnistera lož ulja, a glume nekakve plahtaprinčeve s fejk rejbanicama. Also, dotična dama uz koju sam sudbinski vezan još od povijesne ’68. i rodilišta na Kantridi, o kojoj su kad bi sestre sve premotale i pogasile svetla i otišle pušit, između bijelih debelom farbom premazanih kinderbetskih rešetaka na samo bebama razumljivom jeziku tračalo i govorilo, od ove će ćelave bit nekaj, zove se Kolinda, mi smo se svi onda zvali obično, Marko, Stipe, Sanja, Martina, bilo je i manjina tipa Luciano i Marin, oni kaj su imali hrabrije starce su se zvali Ante, ali ni bila nijedna Kolinda.
I eto 50 godina kasnije, ta mala iz trećeg kinbača do vrata izgleda bolje nego ona neka Coco, na njenoj stranici fanovi iz cijelog sveta joj se dive i lajkaju, ali ne lezi vraže, sve naše tj. njene godištarke se uzjogunile, da je ovakva, onakva, a dal’ sam si truda pogledat njihove profile, većina njih ne stane cela na profilnu osim u IMAX-u u Areni, a predsjednica je bilo njih šest i to u prvom osnovne i to u područnim školama, tri su smijenjene na polugodištu, jer su nisu bile dobre z higijeničarem koji je na osnovu funkcije htel detaljniji pregled od prljavih noktiju. Ostale su ostale debele.
Onoj ćelavoj maloj je narasla kosa, dve lepe četvorke, završila školice, naučila jezike, čak kruže glasine da je španjolski naučila zbog jednog imigrantskog zgubidana Carlosa čiji je stari nekaj šarafal po starim Bjuikima na kraju Los Alamosa, a buraz mu je držal mesnicu ko i njen stari , a i tu je krenula ljubav prema dobroj papici. Dok smo mi ostala ekipa iz rodilišta žvakali sindikalne piceke i polovice kaj su starci dobavljali na šest rata, ona je imala friško, što je otegotna okolnost za ovakvu liniju kakvu ima danas, jer svi smo mi onakvi kakvi su nam starci, moj je recimo između ostalog bil boem i birtijaš i eto mene
. Pobjegla mi je točka. Ova nije.
I tak, na Kolindu se digla kuka i motika, pa sve ove s 10, 20 kila viču u komentarima da lako njoj s tolkom lovom bit šlang? Ja da imam svaki dan za lungić i fine buteljice imal bi 100 kila, a ne veli život 76, tak da teorija baš ne šljaka, drugi dio kugličaste populacije komentira da je to napravila namjerno sam da razljuti ove iz oporbe, a tam ruku na srce fakat mrak i strava, od Anke nadalje.
Nabauljal sam se po šumama i sretal i vidil svašta, ali da mi Anka ili ona pijana Violićka ulete odnekud iza čoška, smrznul bi se ko Todorićev grašak.
Doduše puno komentatora je hvali, ali to su većinom stranci, stranci uvek bolje vide, uglavnom kak je tak je, još neko vreme ćemo imat lepu predsjednicu, a onda kaj bu, bu.
Idem gledat nekaj kaj vele Pajtoni totalno drukčije, dolazi Merkelica dat zapovijedi svojim miševima. Fiderzen.
Gordan Lopac Medo
FOTO: Ured predsjednice službene fotografije
