Vlak je kraljevska kočija i kafić s najljepšim slikama

Obožavam vlakove i njihove duuuge tračnice, crte koje povezuju. Ma pusti me samo da putujem vlakom. Pogled s njim je uvijek neodoljiv. Posebno volim kad stane na svakoj stanici, tada putovanje duže traje. Vlak mi je i kraljevska kočija i kafić s najljepšim slikama, a ja putujem i putujem i ne bih stala. Dok on juri ja otkrivam svijet. On može proći pokraj potoka i pokraj mora, po sredini polja i po sredini gora, iznad grada i ispod grada, on ide po pustinji i po stijeni jednako… tko to još može? Ali znam da najviše voli kada ide polako preko mosta. 

U vlaku si putnik i gost

U vlaku si i putnik i gost, baš kao i u mojim pričama. Ponekad si u bijegu, a ponekad u slijedu, maštaš o onome mjestu kad siđeš s vlaka. Moja baka je voljela putovati vlakom, u njemu se osjećala sigurnom, valjda sam to pokupila od nje. Vodila je svu svoju unučad na putovanja vlakom do mora i zbog nje sam zavoljela putovati i promatrati. Ona i danas sa svojih 92. sjedi i promatra iako ima dugačak vlak iza sebe kaže mi: „Nino moja, sve mi je to brzo prošlo, a nisam ni mislila da ću toliko toga vidjeti.“  Mojoj kćeri želim prenijeti tu strast za promatranjem, i evo ona baš danas putuje vlakom i otkriva Bristol. Sve ide i sve putuje sinkronizirano, skladno. 

Moj život, moj je vlak

Čuvam sva moja sjećanja na sva moja putovanja. Prošla sam puno toga. Zar ne? To su moje baterije. Ima li vlak unaprijed napisanu stranicu baš kao što i mi ljudi mislimo, jel’ ju imamo – ne znam. Kao što je moj sin znao reći kada je bio mali: „Volim te mama, kao žena vojnika“, tako i ja volim vlakove. Možda ih pomalo i ludo volim. Jer kada s vlakom putuješ kao da se ništa pokvariti ne može. Kroz lijepe slike do cilja. U duši vlaka sam ja. 

Pogled kroz te male prozore čine moj pogled većim. Stojim, a prolazim, mir i uzbuđenje istovremeno. Moj život, moj je vlak. Još mi puno toga fali, još želim putovati. I otići ću ja i na istok i na zapad, i na sjever i na jug. Je li ja pratim vlak ili on prati mene nije ni bitno sve dok vlak vozi. Zato neka on samo vozi i neka ja samo dišem.

Sabina Kolarić Tomičić

FOTO: Fabrizio Verrecchia /Pexels