E ajmo sad o onom radu do šezdeset i sedme godine. Kak su bile Sisvete, a i da nisu, ja sam gledal one osmrtnice, ne sad, i inače ih čitam, možda je malo weird, al svatko nekaj čita, meni tak bedasto izgleda ekipa koja čita sportske, menhelt il’ one kozme i slične kataloge s lepim komadima, na koje nitko živ ne sliči nit će ikad tak izgledat, jer nema love ni za papirnatu vrećicu iz tog dućana, nit jest kaj tam piše, jer ne znaju izgovoriti, a kamoli skuhati, a da ne velim da neće fukat u preporučenim pozama, koje nemre ni Filip Ude isfurat unatoč imenu i zanimanju, pa ipak se čita, e tak ja i fejs za pokojne čitam godinama.
I tu se vidi puno ak znaš čitati, u Večernjaku su većinom klasika, većinom HDZ- ovo glasačko tijelo (neki buju i na sljedeće izbore došli), zadnja slika za osobnu, sreća kaj dobiš četiri, a daš sam jednu pa ostane i za ovo, teksta sam osnovno, košta.
Uz regularni format budu i one velike kad odapne neki lik iz privatizacije, pa je red da se plati velika, jer te je zaposlil pa da ne vele: gle pizde koju plaću ima, a nije dal veliku osmrtnicu. Doduše, takvi daju po svim novinama, ne znaš ko koje čita. Ima i onih bez slika, većinom iz škrtosti i većinom su za punice i svekrve.
U Jutarnjem su već malo liberalnije, tu se i poneki stih od Kuelja ubaci i šarenije je društvo, pali borci i partizani iz desetog korpusa su tu, makar, kaj se NOB-a tiče, tu je najjači Novi list, tu je više smrt fašizmu, nego počivao u miru Božjem, a i nacionalnih manjina je najviše. Produkcijski je najslabija, al i najzabavnija Slobodna Dalmacija, tam vidiš sliku mladog čovjeka pa ideš čitati i onda vidiš da je imal 104 godine, njemu su stavili sliku kad se vratil iz prvog rata ili prije neg je parobrodom otišel u Meriku. I kaj je najvažnije prosjek je negdje oko sedamdesetak godina i dižu ga žene.
Rijetko ćeš vidjeti da je koji muški osamdeset navukel, znalci znaju po imenu pogodit godište, ak vidiš da je Fanika il’ Polona znaš da je zadnjeg muža pokopala još za Savke i Tripala. Il’ ak vidiš da je neko strano prezime, znaš da je neka Židovka prevalila stotu, ak vidiš Drago ili nadimak Cobra, znaš da je bil šljaker u RIZ-u ili Utenziliji i da ga je ciroza u 65-oj pojela.
Fora su i one sa sela kaj imaju isto prezime i prije i poslije udaje, fora su i oni u potpisu, kakva sve imena daju djeci.
Tužno je što se osim dipl. ingova, obrtnika ili doktora sve više ponavlja hrvatski branitelj i većinom se vrte oko pet banki.
I onda kontaš zakaj ustvari šljakaš i kaj čekaš?
Cijeli život gledamo kako kolone švapskih penzića dolaze na more u šarenim haljinama na bratelice, pregorenih debelih ramena s muževima tankih nogu u sandalama i čarapama, jedu smrznute plodove mora, piju jeftini crnjak i smiju se, a naši skupljaju flaše.
Kaj je to ta penzija? I onda vele da se prerano ide u penziju i kao za to nema love, a kad zbaviš račun da odeš sa šest banki, znači dal si za tih četrdesetak godina pol milje kuna u nekakav fond, pa di je lova?
U penziju treba ići što ranije, pokrasti kaj se da, a poslije mene potop.
Idem vadit papire, dost mi je šljake, imam čir, bruh, železna kolena, stentove, patim od nesanice, stresa, budala i svega. Pršut, boca Balića i kuvertica, kaj doktor Rubalica radosnica još dela?
Gordan Lopac
FOTO: Alter
