Je, svetli i blesiče milijarde lampica, al nekak’ drukčije neg one stare kaj si se mogel piknut na njih ak si ih uopće imal doma, ove ledice su bele, hladne i na dodir i na oko. Kuglice naravno plastika, ali zato traju od prije Sisveta pa još malo do Prvog maja kak je krenulo.
Nekad se nakit držal na vrhu ormara da ne bi deca do kuglica, jer su bile skupe i staklene, tak da si tek negdi poslje primanja u pionire mogel učestvovati u kićenju, mlađarija je mogla sam srebrne i zlatne niti metat i eventualno svilene bonkase koji su stajali u limenoj kutiji skup sa špicom koja se metala na kraju i to se gledalo bez daha jer je bila iz Trsta.
Zadnje su išle jaslice koje su bake čuvale na samo njima znanim mjestima jer su deca znala uspješno skombinirat celu škvadru s plastičnim kamionom, sva tri kralja bi išli u prikolicu, Isusek kak je bil najmanji bil je šofer jer se jedini dal’ ugurat u kabinu i igra bi bila super dok stariji nisu skužili, jer onda nije bilo Pokemuna, Pikačua i Himen je imal skroz drugu funkciju. Zato većina starih jaslica ima Gašpara bez ruke, vola bez glave i ovčicu bez noge, ali opet kad ih se složi pod bor i stave dve naranče s naljepnicom Jaffa i provuče kroz krov jedna lampica zgledaju ko živi i vjeruješ da je baš tak bilo.
Danas staklene kuglice imaju još jedino grosmuterice po gornjem gradu kaj žive u stanovima od 150 kvadrata same, jer više nemaju nikog blizu sebe, kuhaju zelje u malim plavim okrenutim lončekima, jer im penzija od pokojnog jedva dost za režije, kupuju na Dolcu najmanju jelkicu, ali kuglice moraju bit prave i žaruljice ne gore dugo, špara se.
Čestitke više nit ko piše, nit ko šalje, pustiš grupnu na vacapu, skopiraš nečiju slikicu s fejsa i to je to.
Najbezvezniji dan je postao Badnjak, nekad je bil u top fajv, sad više niko ne zna čem služi, osim da svaka birtija ima Badnjak parti i služi da se nalampaju oni kaj su zadnji došli iz Njemačke, oni koji piju ionak’, i ostali.
Nit se više Badnjak unosi u kuću, doma se već menja drugi set lampica jer prve hajcaju na udomljenom boru, ispod kojeg leži udomljeni pes već mesec dana, jer ak nisi stavil sliku bora na fejs dok je vani +18 niš od lajkića, prvi nosi, ostali se zgube u masi.
Onaj gremlin Bago javljat će kak su i di Hrvati spičkali brdo milijardi na brdo gluposti i još ima grafikon za Dalmatince i penzionere.
Karan i njegovi harekriške koji se bacaju po plićaku na Baćama u spidosicama koje nitko normalan nije obukel od maturalca će naravno bit druga vjest u Dnevniku.
A di je Božić? Onaj pravi kak je bil. Otkad smo kakti država sve polako stopom od 8% u krasan pimpek, za vreme onog ruskog klavirista i zločinca kaj je glumil da je Zagorec slale su se čestitke i to familiji one hrapave s jaslicama, ostalima štampane, na svakoj birtiji je bil natpis Sretan Božić, čak su postojali ljudi kaj su to prodavali jer ni svaki k imal printer.
Čak se i na televiziji u reklamama čestitalo onak potiho, danas više tog nema, svi čestitaju nekakve jebene blagdane i praznike, i oni sretnici koji imaju božićnicu više je nemaju jer sad se zove nekakva naknada za motivaciju il tak nekak, čak ni CSU koja je kakti kršćanska stranka ne čestita Božić neg blaganske praznike?
Pa ko je tu lud? Zbog koga il’ čega više nema Božića? Poznam puno i muslimana i pravoslavaca, čak znam i jednog Židova i nit njima smeta Božić, nit nama normalnima smetaju Bajrami i Roš Hašana. Onda zbog koga, Merklice, ovih zamusanaca i dezertera koji dolaze preko Kladuše, korejskih turista, marsovaca, koga?
Kak decu odgajamo, samo pokloni, još poklona i to ne više mekih, sad već moraju bit i tvrdi, ak ti baka stavi pod bor čokoladu i naranče slobodno ih moš hitit u glavu i reć da od plosnatih poklona oćeš gejfon, a od okruglih alexu.
Jedino kaj čoveka veseli je vidit onu tihu masu ljudi koja ide na Zornice i na Mise, jer Isus nije došel na svet u Betlehem šopning centru nego u štalici na periferiji.
Božić nije u dućanima, na bankomatima, u turističkim agencijama, Božić je u sretnoj obitelji koja pjeva na Polnoćki, ispred Crkve poslije Mise kad se čestita poznatom i nepoznatom iskreno, sa smješkom i doma za stolom, sve ostalo su glupi šoping blagdani.
Sretan vam i blagoslovljen Božić.
Gordan Lopac Medo
FOTO: Unsplash
