Svako malo pročitam kak je izumljeno nekaj super korisno bez čega nećemo moći dočekat Sisvete, a kamoli Božić, pa kontam kol’ko je toga izumljeno, i kome se sve spomenici dižu. Od kotača, cjepiva za sve i protiv svega, čak imaju i cjepiva protiv cjepiva, pa do  struje, telefona, auta, sto čuda.

 

Međutim, najveći izum, a mislim i najvažniji bez kojeg bi nas bilo puno manje (otkad je ova plava kuglica bogatija za mene na njoj je točno duplo više naroda), i svih nas bi bilo puno manje, i puno bi nam gore bilo, da se neki lik nije igral s vatrom i pijeskom i na neku foru napravil prvo staklo, i odonda počinje pravi život.

 

Pa da opravdan ovaj demografsku teoriju, lako pravit decu po ljeti, aj po zimi ak nemaš prozor, a otkad su počeli u rupe na zidove ledenih dvoraca i trošnih koliba stavljat šajbe, brzinski reproduktivni fuk je prerastal u vođenje ljubavi, čak su se i knjige o tome počele pisat.

Mnoga je djeva sjedila kraj prozora šatro vezući nekaj i čekala konja na konju ne bili je obljubio, ne znajući da je dotični već tri put stal putem povalit jedre seljančice, koje su baš slučajno stavljale rojžice na prozor i smijuljile se jedna drugoj.

 

I nije se sam fukalo, počelo se nekaj i delat kraj prozora, slikalo se, pisalo, razgovaralo i svet je krenuo napred jer bilo je toplo i bilo je svetlo.

Nije staklo služilo sam za prozore, delao se nakit, instrumenti i ono najvažnije, boce.

Tu je tek počel rokenrol, ćupovi su postali beskorisni, u boci si uvek videl kol’ko imaš, a i drugi su vidjeli kaj imaš, tu je počela konkurencija još u starom vijeku, u Zagorju još nije, bude.

Više se nije moglo lagati kol’ko si popil iz ćupa, baba ti je točno znala isto ko i gazda krčme, osim ak baba isto nije cugala, ali onda se vraćamo na prvi dio.

 

I tak se dolazi do današnjih dana, staklo pokazuje bogatstvo isto kao u prvim danima, kaj imaš veći neboder s više stakla, veća si faca. Ak ti auto ima panoramski isto, to kaj ne služi ničemu osim da ti glava izgori i deca ostavljaju fleke, nema veze, bitno da se susjedi s trećeg kata žderu, kad te gledaju iz tlocrta.

 

Za kuću isto vredi,  ak’ nema kliznu stijenu koja ide na ostakljeni zimski vrt, neće ti nitko doć ni na tirolsku, a kamoli da pozoveš šefa i ekipu s posla na koktel party, što automatski znači da ćeš bit unapređen kad i Pantić (a žena je već kupila haljinu).

 

I nije stvar samo u velikim stvarima, probajte zamisliti život bez špigla, mi muški bi se bez brijanja još snašli, ionak’ su na zapadu u modi ovi bradati hipsteri, a istok je itak po difoltu bradat, ali žene, na kaj bi to sličilo.

 

Daj si probajte zamisliti žene bez ogledala, prvo uopće je pitanje bili ih bilo ili bi se razmnožavali sporama, ili k’o morski konjeki.

 

Drugo ako bi ih i bilo, na kaj bi sličile?

Geni bi ih nagonili na šminkanje, a to bi bilo uz puno sreće nešto između Jokera i Mansona, raspčupano, živčano dlakavo, ne samo preko zime nego stalno.

 

Jedino bi udruge bilo puno jače, ne bi bile toliko razjedinjene (ne mislim na braniteljske) nego ove s puno slova, ustvari bili bi samo gay i feministice, njima se doduše ništa ne bi promijenilo, zgledale bi isto k’o i sad.

 

Na Pornhubu ne bi bilo tisuće kategorija, bilo bi samo tri : hairy woman, very hairy woman i almost a woman.

 

Ustvari ne bi uopće bilo ni toga, jer ne bi bilo monitora, jer nema stakla, eventualno nokia3310, jer je ionak’ k’o da je od kamena.

 

Ne bi bilo izloga robnih kuća, ni frustracija zašto nemamo ono nešto s druge strane neprobojnog stakla, nit bi se iza istog skrivali mafijaši treće kategorije, nit vladari prve. Mogli bi ih gađati s čim bi htjeli, od agruma do bombi.

 

Ne bi bilo cajki jer jebeš cajku, ako u trenutku najveće tuge na kraju refrena ne razbiješ pet čaša, konobara, redara i nečiji auto, djeca ne bi dobivala batine jer su razbili od neke pokojne tetke šalicu iz fejk kineskog servisa za čaj, pa ih više nema šest, iako nikad nije imala više od tri prijateljice istovremeno, pa joj nikad nije ni trebalo šest komada .

 

Ne bi bilo ni fejsa, ni udomljavanja maca i peseka, ne bi bilo Trumpa ni Twittera, ne bi bilo online casina, ne bi bilo kredita, jer prava lova odavno ne postoji nego brojkica na ekranu, ne bi bilo Big Brothera ni kamera na svakom ćošku, mogel bi nesnimljen ići kamo hoćeš, ne bi bilo 100 000 000 000 000 duck facea ni sunčicaumjetninoktinoviprofilofficial, ni heštegova ni lajkova.

 

Život bi bio puno lakši i jednostavniji i možda bi se  onda više slušali i upoznavali one druge kakvi stvarno jesu, a ne protjerani kroz filtere i možda bi bili kakvi stvarno jesmo, a ne onakvi kakvi smo na Instagramu ili u odrazu ogledala, bili bi mi.

Gordan Lopac

FOTO: Unsplash