Kakvi smo ustvari? Nisam fan televizije, nemam nijednu kablovsku, ali volim da mi je telka upaljena, ne znam zakaj, valjda zato kaj je šarena, blesiče se, nekaj se događa u toj škatuli pa misliš, gle ovo bi moglo bit zanimljivo, normalno da nakon minute skužiš da nije.

Al nekidan uleti u kadar prekrasni oldtimer, reko evo nekaj za mene, pa sam krenul tražit daljinski da pojačam, za to vreme se pojavi nekakav lik z reklame za kaladont, mislim frajer je vlasnik, nađem daljinski, pojačam, kad ovaj počne nekaj fuflat, ne kužiš kaj, valjda od viška zubi, mam vidiš da nije naš,  a iz auta izlazi neka skurena cajka-lopata, auta više nigdi. Sad mi niš jasno, gledam i ne vjerujem, lik stoji pred kućom koju su sudeći po uređenju rentali od nekog mesara druge generacije, a iz tog prekrasnog auta izlaze jedna za drugom neke žene i fuflaju isto ko i ovaj, pa se grle i odlaze u kuću. Reko možda je neka parodija na Matriksa jer su sve iste ko oni kaj Keanua naganjaju, ali ne!

Njega je netko prozvao savršenim, posadili pred kuću i kolko sam skužil sad mu podvode žene koje valjda niko nigdi neće, ili imaju neki poremećaj (poslije će se ustanovit da nije jedan poremećaj nego puno njih).

Elem, kak one izlaze, sa svakom sljedećom sve ti je manje jasno di živiš. Naredalo se njih dvadesetak, znači taj tip bi negdi u kvartu trebal obitavat, ja ne znam nijednu, il’ ja nisam normalan. Sve su kak ti zbigecane u haljinama, koje nisu njihove, kao i trepavicama, zubima, cicama, noktima, kosom, nosom, bojom tena, obrvama naravno i još ponekim detaljem. Zaboravil sam reć da od auta Don Kaladonta ima dvadesetak metara, mali breg, to je zato jer je mesar niski, pa da zgleda veći i jači, kad dolaze seljaki kojima nije platil pajceke.

E a tih dvadeset metara u sponzorskim štiklama je ludilo, bar nama starijima koji se sećamo vremena kad su žene znale hodati u njima i kad su bile na podu, ne na stolu, to zgleda ko oni japanski ratnici na preprekama koje Battifiaca komentira, to su njemu trebali dat da prenosi, bar bi bilo smešno, ovak je za neverovat.

Kad su se nekim čudom uspjele dogegat do njega, kreće govorni dio, to je to. Tonac sam dvadesetak godina, svašta sam snimal, al ovo. Dijalog je bil kombinacija staroslavenskog s bauštelskim njemačkim, Nad lipom 35, Suvaga, mogolskog pjevanja i curica od 11 godina kad vide onog Cigu iz Vandirekšna. Plus toga su mu davale poklone, koji su trebali imat kak ti neku Kueljo poruku, a bilo je voćnog jogurta koji je trebal bit smuti, nečeg s mjehurićima kaj je trebalo bit šampanjac, jedna je donesla ugašeni mikrofon i igrali su se da je ona voditeljica, a on poznat, jedna bogica nije mogla ni koraka u štiklama pa se izula i bosa k’o vila Amalka došla do zbunjenog Kaladonta i dala mu ih u ruku, iz čega on, naravno, nije skužio da je ona domaća puca, i ak si je zeme odma može ići zelje gazit.

Nakon nje je došla jedna koja je iz Njemačke, al ustvari iz Livna, ali ustvari iz Zabrišća, ali ustvari iz Držanlije i ona je poklonila knjigicu Deutsch fur Krankenpflege, nakon nje po nacionalnom ključu došla je Slovenka starog štajerskog imena Daisy i poklonila mu logično ivančice, za koje logično Zirodent nije znal kaj je. Nakon nje je došla neka kaj diže viljuškare ili tak nekaj, nisam skužil, onda je bila jedna od tri banke za koju je navedeno da je studentica ekonomije, poznajem i mlađih doktora, a zanimanja su za plakat, tipa promotorica noćnih lokala?! Kulturologica, jedina je umjetnica jer voli crtati, jedna se bavi clubbingom, druga pleše što na štangi što obično, uglavnom, skoro sve se bave nečim, samo sam jednu skužio da ima normalan posel i da konobari.

Neke sam propustil jer sam moral ić popit tablete, kad sam se vratil sve su bile u boravku na kakav nije imala ni Imelda, jastučića da može cijela ekipa u Kladuši na čem spavat, onda su se kao spontano razgovarale i tu sam odlučil toncu platit odojka za posel, a i skužil sam scenu kad je Jahve razmontiral ekipu na Kuli babilonskoj i pomiješal im jezike, tak je i ovo zgledalo, sve krivo drže čaše za pjenušac i pokušavaju prijateljski razgovarat, a znamo da žensko prijateljstvo ne postoji, osim ako jedna nije lijepa, a druga debela, te će u isto vrijeme mjerkat bar drugih šest oko sebe pogledom udava koji mjeri žrtvu. Onda je došel Zirodent i ona kaj vodi sve te već godinama i objasnila da sejmišće počinje i da bu ovaj delil ruže koje imaju prolaz, ostale bu progutal mrak pa će zato preći drugom, onda su bile reklame, a ja sam zgasil televizor i kontam ko je tu lud?

Znači dovedu te, tu si i zadatak ti je za neko vreme zaljubit se u lika kojeg nikad nisi vidla i živit sretno ko Šrek i Fiona u blatu u koje su se uvalile, ne kužim, ali ajde, ali tek ono kaj ne kužim zakaj netko gleda takve emisije, prije tih su bili neki od 200 kila, koji su došli u nekaj slično i ko je htel mogel je gledat kak se znoje i gube kile, i to traje mjesecima i netko gleda, ne znam, ja i porniće sa super glumicama i glumcima premotam do kraja, ne zato, neg da vidim oće se na kraju oženit.

Dragi Lastane, jesmo li normalni? Od tisuće stvari koje se mogu navečer raditi, ekipa sjedne pred škatulju i gleda, gleda, gleda…

Ja sam se otišel vozit na motoru, posle na Bager, uzel pivu iz automata, sel se kraj jezera, slušal vodu, slušal šumu, gledal zvezde, prave, ne izmišljene. Bez prekida, bez reklama.

Gordan Lopac

FOTO: Alter