Zakaj se stanovništvo koje ne brine o demografiji povećava, a mi s ministarstvima smanjujemo? Neću ić’ okolo nego se držati samo Lijepe naše. Priroda je, naime, postavila stvar tak da se mužjaci kad dojde vreme šepure, zavijaju, pjevaju, ćućurliću i glasaju se na sto načina, imaju posebne plesove, prekrasno perje, nose svojoj izabranici od muhe do zlata, uglavnom pokušavaju je zbarit kak god ide, i na kraju neki svrše za milisekundu, neki k’o pajceki gušataju pola sata i linija života se nastavlja.
Tak je bilo i s ljudima, ali onda je negdje pošlo ukrivo, od onih kromanjonaca došli smo do današnjih muškaraca koji u sebe ulažu milijarde, ne bi li se kao tetrijebi šepurili pred Njima.
Cure iz DM-a vele da imaju oko soma raznih kutijica i bočica samo za muškarce, za trećinu nisam ni čul, i onda kontam: pradeda je imal češalj, britvu, lug i sedmero djece, deda češalj, britvu, sapun i četvero, tata sapun, britvu, šampon, after shave i troje , ja sve ovo plus balzam i dezić, i jedno dete, got it?
Muški nikad nisu bolje zgledali, to se ide po teretanama, pumpa se svaki mišić (dobro, noge ne rade svi), jede se posni sir, važe se svako zrno riže, piju se nekakve šarene prašine, tak da čim grane prvo proljetno sunce ekipa navuče majice iz petog osnovne i ulica izgleda k’o sajam vakumiranog kikirikija, sve je na njima toliko zategnuto da ne stane ni trzalica u džep, pa su i muški počeli nositi fejk torbice na lujvitona. Znači odradili su ono kaj je Priroda odredila, ali?
Negdi je zapelo. Vele da je na onom Zrću Sodoma i Gomora, svi se navodno ševe uzduž i poprijeko, pa di su onda deca?
Davnih godina dok nije bilo beach ili bitch barova imali smo galebe i mnoga je istočnoeuropljanka oko Božića skužila da osim osušene morske zvijezde, drvenog magarca ili par školjkica ima još jedan suvenir s mora, i sve bi bilo dobro da joj Jiržy nije plav, pa se krenul tražit jedan brkati Šime u mornarskoj majici i sa zlatnim lančićem, a opis je odgovarao 70% Dalmatinaca mlađih od trideset, ali dobro Jiržy se smiril i sve 5.
Oni s druge strane Biokova i Dinare su tih godina otišli u Njemačke i kako su koji Uskrs dolazili kući, napravili bi po jedno. Oni još dalje stali su u Sloveniji i sad se frtalj dežele kliče Suljo Prešern ili Janez Ibrahimović, oni na jugu od carice Teute nikad nisu ni stali ispod osmero.
Uglavnom, nekaj ne valja, svaka generacija sve gora, moja se oko 25-te polako ženila, nekaj se delalo, rat se odradil, prve firme se otvarale, sad gledam ekipu oko trideset, pričaju o video igricama, ko je fulal kolko parova na kladari, ko je kupil tenisice za somaipo kuna, bauljaju po kvartu i skupljaju nekakve pokekurce. Troše dnevno sat vremena na bradu, više se njih čeka iz kupaone neg prije ženu, punicu i kćer kad se ide kod kumova za Martinje, oni urbaniji il’ su u gejovcima il’ hodaju po nekakvim prosvjedima za magnolije, đurđice i emancipaciju francuskih boksera.
Odem posle šljake oko ponoći nekad na kebab, gužva, samo dečki, hlače tajice do pol guzice i najveći kebab, isto k’o migranti, sam svjetliji, i isto nigdi ženske, tu i tam poneki par.
Nekad i krene priča zakaj, onda je spika kao dok se skuće, srede, završe promet na kojem su 9 godina ili naravno najrealnije dok ne pogode 146 parova, a curama vreme ide, biološki sat neumoljivo kuca, pa natrčiš na podatak da svaki vikend puni vlakovi cura idu tam otkud su tenkovi dolazili, i da im je super i da se ludo provode na žurkama, plus ni nema cajki.
Čak su se i naše selebrituše masovno pobrale prek i decu im rade Nemanje, Miloradi i slični, izgleda da “braća” neke stvari ipak rade bolje.
I kaj sad? Da vam prav velim bilo bi mi svejedno, ali ko bu mi penziju plaćal?
Niš, idem uplatit da će Dinamo prezimit u Europi, a Hajduk do Gospe. Zicer k’o kuća.
Gordan Lopac
FOTO: Unsplash
