Dica opet činu žgerce, ili san šufištika, kako me znala zvat pokojna mater koji put. Ušla u njihovu kameru, sve je indežblje. Sići puni škovaca, side na katrigama i nešto arlauču. Za rembambit, od mojih farabuta. Ali neka su mi živi i zdravi. Da mrvu pobignem, oden u farmaciju i tražin kauštiku, jer mi vonj domaćeg sapuna ne može zaminit ništa, od ovih današnjih. Oću napravit one svoje, iz djetnjistva…
Dica
Izađen vanka, gledan pergolu i malo ću ko stat. Jer vise čokete i još uvik cvatu. Eto lipota ta odma mi promini i ariju i raspoloženje. Vraćan se kući, našla kauštiku. Stariji farabut mi govori da je učinija sve za školu, i pokaziva. Točno mislin da infišajen. Ali vidin dobro, sve napravija. Osjetin krivnju jer nekad mislin da je skroz šempjast oko onoga šta bi triba. Sad mogu u miru činit svoje sapune. A neš ne, evo mlađi dolazi: „Žbati mi majko dva jaja s cukron i stavi malo prošeka, baš mi se to sad jide“. Ja trkon, krećen, ko oparena, jer uvik su mi to davali za kripost, dok san bila dite. Danas bi se moglo puno raspravit o tome triba li dici davat bićerin prošeka. Evo iđe i stariji farabut, on bi paradižot, govori može s bilo kojin kekson. Sad me sitija moga dide, kad bi se ukrcali na kaić, bacali mriže pa bi me on onda odveja u Bobisa na paštu. Lipota jedna je to bila, pa san sad sva sritna.
Sabrina Pejić
FOTO: Allen Taylor/Unsplash
žgerci – gluposti iz inata, šufištika – cjepidlaka, kamera – soba, indežblje – kako ne treba biti, nered, sić – kanta, vjedro, škovace – smeće, katriga – stolica, arlaukati – neartikulirano se derati, rembambiti – podijetinjiti, farabut – mangup, farmacija – ljekarna, kauštika – kaustična soda, čoketa – cvijeće na balkonima ili u visećim loncima, cvatu ljeti, arija – zrak, infišati – umisliti, šempjast – smotan, žbatiti – umutiti, kripost – snaga, kalorično nešto, paradižot – šnenokle, kaić-brodić, pašta – kolač
