Medin brlog (16): Kondomovo

Medin brlog (16): Kondomovo

Normalno da ne slavim Valentinovo. Ne slavim više ništa, zadnjim snagama još pokušam naći Božić i Uskrs u sebi i ukrasti im onu mrvu sreće koju su mi donosili ko klincu, a i to sve teže. Od ostalih sam davno odustao, em sam škrtac, em ne volim kad mi vele da moram ili trebam. To moranje sam još u Nišu osamdesetsedme zamrzil, a valentinovo mi je na vrhu popisa (namjerno malo v kolko se god autokorekt trudil povećati ga, da ima manje još bi ga smanjil).

Zakaj? Zato kaj je vrhunac licemjerja i iskamčavanja ono malo love kaj je ekipi ostalo od nove godine i izvlačenje ono malo osjećajčića negdje davno izgubljenih sa spoznajom koliko košta vrtić i to je ta ljubav skroz zajebana stvar za koju treba imat love.

Sirotinja se ne voli, sirotinja se fuka i pravi decu. Vole se ovi na zapadu s jednim il’ nijednim detetom, pol evropskih vođa nemaju decu, imaju peseke, pesekima kupuju od oblekice, kabaničica do manikure. Zakaj? Zato jer te pes voli stalno i to je to, ljubav je kupljena, ne zaslužena kakva bi trebala bit.

Svi kaj su se u povijesti voljeli imali su i love i vremena, od Kleopatre i Marka, Romea i Julije, makar i to ne kužim, oni su se s trinaest godina kao upoznali na partyju, ja sam s trinaest petsto godina kasnije smel bit ispod prozora do devet navečer, ovaj naš ban isto laganini pedofil s pet banki ženi dete od petnaest, pa do današnjih super ljubavi sa masnih naslovnica.

I lako je onda takvima zapizdit na romantične Maldive il’ Singapure i heštegat se sa nadrogiranim tigrovima i uškopljenim delfinekima. I onda svaka prosječna Hrvatica to čita i krajičkom oka gleda morža na kauču koji joj je kupil ružu na akciji ispred Kauflanda i bombonjeru kojoj je već triput prelijepljen rok trajanja, a itak je ne buju jeli, jer je on debel, a ideju drugi tjedan kod njegove familije pa bu dobro došla, jer bu je njihov mali pojel prije neg skuže da je stara, njegovi su svi debeli.

A on bu mislil, eto i to sam rešil, ak je uspijem posle večere nagovorit na dve čaše Vranca kaj je ostalo od dočeka jer su mislili da buju pili bambuse, ali nisu, on se napil već popodne, pa su uz Nad lipom šutili i gledali Stavrosa i ako plan uspije možda i brzinski fuk padne.

Naravno jedini trljaju ruke gazde trgovačkih lanaca i cvećarice kojih se niko ne seti osim za sprovode i onda začuđeno pitaju kaj su tak skupe ruže? Bile bi ruže pet kuna da ih se kupuje jednom tjedno, a ne jednom godišnje. Trgovci se reše starih zaliha slatkiša, svete Nikole se zamotaju u foliju na sv. Valentina, na sve kaj ne ide se zalepe srčeka, restorani se reše svojih smrzotina iz komore koje se samelju, naprave medaljončeki na srčeka i svima super, a sirotinja je strajbala tristo kuna u nadi da bu do kraja veljače toplije, pa bu manje grijanje za te novce.

Znam, sad bute rekli da sam hejter, nisam, ali i dok sam imal kog volit, ni onda nisam slavil jer mi je bilo nemaštovito, a ni ona ni baš imala tač za romantiku ni mašte, doduše posle se pokazalo da ima, ali ne z menom, tak da kad nas je bilo troje nekaj mi je valentinovo fakat postalo bedasto.

A kad smo kod bedastoća, u zadnje vreme je najveća ova s masovnim puštanjem kojekakog kineskog smeća u zrak, kao svi se grlimo, lomimo vratove i gledamo kak onaj drugi konj do vas nema upaljač i nema z čim upaliti lampion, a ona konta za kog sam se udala, ni lampion nemre upaliti, onda kad ga ipak uspije posuditi od susjeda koji je to godinu prije prošel pa ima dva plastična i zippo, zapali lampion, ali cijeli jer nije stignul pročitat uputstva. Drugi je uspel da mu ona spužvica padne na njene cipele za koje još ima tri rate platit i naravno da ih skuri, treći uspije zapalit deset minuta kasnije, pa ga gledaju jer je zajebal zajedničku akciju, jer zna se da moraju svi iste sekunde poletit, inače bu godina loša, a ove godine nakon kaj su komunalci popizdili jer to treba i skinut z drveća i livada, domislili su se puštati balone s vrhekom u kojem je nekakva diodica koja svetli slabije od kresnice s poremećajem osobnosti i onda se to puštalo, tak da je valentinovo postalo točno ono kaj i je, Kurtonovo, jer na kraju večeri, sve se svodi na to. Bok!

Gordan Lopac Medo

FOTO: Alter

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.